-  -  - 

Inicijativa za rekonstrukciju kulture i društva DIZALICA je asocijacija organizacija, grupa i pojedinaca okupljenih sa ciljem da upozore na zabrinjavajuće pojave nacionalizma, klerikalizma, ksenofobije, populizma i fašizma u našem društvu

DIZALICA se zalaže za odbranu prava na različitost i individualizam

DIZALICA će uticati na podizanje nivoa političke, kulturne i društvene kritičke svesti

DIZALICA otvara mogućnosti za konstruktivan dijalog u gradu i regionu

Pokretači inicijative za rekonstrukciju kulture i društva DIZALICA deluju dugi niz godina na polju kulture i medija koja treba da okupi i uključi širok krug organizacija, grupa i pojedinaca. Pokretači su pored ostalih: urbaNS, kuda.org, Kino klub NS,Vojvođanka, Asocijacija Apsolutno, Kitchen & Good Wolf, Branislav Babić – Kebra, Zoran Pantelić, Dragan Matić, Relja Dražić, Jovan Milinov - Toba, Aleksandar Davić, Siniša Bokan, Branka Parlić, Slobodan Tišma, Čeda Drča, Silvija Dražić, itd.


DIZALICA - Stereo rekonstrukcija!

Dizalica će imati dvokanalno – stereo delovanje. S jedne će strane konstruktivno učestvovati u javnom životu i kreiranju kulturne politike, a s druge će reagovati na 'ružne' stvari koje nam se dešavaju / koje će se dešavati... S jednog kanala bi se puštalo malo više lobiranja, a sa drugog malo više performiranja. Otprilike kao što u stereo snimku iz jednog izvora dolazi više melodijskih linija, a iz drugog malo više ritmičkih linija, pri čemu iz oba izvora u isti mah dolaze i obe linije.

Prvi kanal:
- Dizalica će učestvovati u kreiranju kulturne politike u Gradu kako na polju tzv. visoke kulture, tako i u domenu alternativne i marginalne kulture.
U domenu kulturne politike dizalica će podržavati stručnost i profesionalizam, a pre svega će se zalagati za evaluaciju rada i aktivnosti javnih kulturnih institucija, posebno onih koje se finansiraju sredstvima poreskih obveznika. Kultura i umetnost se ne mogu odvajati od društva, one predstavljaju samu refleksiju društvenog bića. Demokratska društva moraju negovati kritičko mišljenje i javni dijalog i to je proces koji traje, koji se razvija i koji nikad nije završen.

Drugi kanal:
- Dizalica će organizovati tribine, protestne akcije, peticije, medijske kampanje i urlanje. Dizalica će reagovati na slučajeve koji unazađuju ili relativizuju kulturu u Gradu.


Mogućnost da se uključite!

Poseban deo dizalice je online forum koji predstavlja platformu za razmenu ideja, analizu i kritiku dešavanja u kulturi i društvu u Gradu.

Da biste učestvovali u forumu tj. da biste slali mišljenja i komentare, morate se registrovati, ako se ne registrujete nećete biti u mogućnosti da šaljete komentare, ali ćete moći čitati sadržaj.
One teme sa foruma koje pobude interesovanje, za koje se ispostavi da je potrebno razgovarati o njima i za koje postoji konsenzus objavljivaćemo na konferencijama za štampe i putem objava za javnost

forum


DIZALICA - Kultura kontre!

9.maj 2004. Danas, 59 godina posle II Svetskog Rata i poraza nemačkog nacional- socijalizma ne može se reći da je ideja nacionalsocijalizma umrla u ruševinama Berlina.

U našoj javnosti preovlađuje ubeđenje da je fenomen fašizma isključivo bolest drugih, na koju je naš narod, s obzirom na učešće u antihitlerovskoj koaliciji u II Svetskom ratu, imun za sva vremena.

Serija krvavih ratova na Balkanu tokom devedesetih pokazuje da se nacizam može preobući u različita odela ali mu nali čj e uvek ostaje isto: reke izbeglica, koncentracioni logori, zločini, masovni i pojedinačni, likvidacije, ekonomska propast i zemlja u ruševinama. Posle ove katastrofe ponovno pozivanje na red i "konačno rešenje" svih naših nacionalnih i socijalnih problema, takoreći preko noći, predstavlja nacionalnu obmanu već jednom viđenu i preživljenu.

Iskustvo osamdesetih nam pokazuje kuda može odvesti izostanak kritične sume javnog reagovanja na primere grubog narušavanja osnovnih Ijudskih prava, agresivnog ispoljavanja nacionalizma i šovinizma, ali i jačanja klerofašizma, i mačo-patrijarhalnog modela upravljanja institucijama društva.

Trenutna situacija u Srbiji a i Vojvodini izgleda tako kao da je rad i napor pobune koji je rezultirao padom režima Slobodana Miloševića bio samo prolazna talasajuća epizoda u živom pesku tromog i po prirodi konzervativnog narodnog agregata, pesku koji uvek ponovo teži da se istaloži čim posustanu snage koje se naprežu da od njega formiraju društvo. Međutim, tu inerciju narodnog agregata sada ponovo koriste i «gazimestanske snage» (nosioci zločinačke politike devedesetih i njihova poluintelektualna medijsko-klerikalna podrška) koje mu ponovo laskaju veličajući njegovu nediferenciranu agregatnu prirodu kao element prekaljen istorijom, tradicijom i održanom verom. Tako naduvan, narodni agregat, tako reći sam od sebe vozdiže se u nebo, kao kraj svog istorijskog i misionarskog puta.

Društvo koje je posle 5. oktobra ponovo poèelo da se obrazuje opreznim koracima, truje se filozofijom kiselog grožđa u odnosu prema razvijenom svetu, kao alternativa razvoju nudi se običajnost onoga «valja se» i «ne valja se», kidaju se izdanci osećanja za vrednost i smisao razlike (tolerancija) i tako se izgleda ponovo proizvodi klima ravnodušnosti – a ona je početkom devedesetih imala svoju cenu koju su platili drugi, a nije da i nas nije koštalo i još će da košta.

U takvoj klimi rastuće opasnosti umetnici i misleći ljudi imaju povećanu odgovornost uprkos atrofiji kulturne potrebe koja po sebi generiše i odgovarajuću ponudu.

Inicijativa za rekontrukciju kulture i društva - DIZALICA, okupila se da glasno odgovori na taj rastući problem s kojim se suočava naše društvo, a na koji se zbog apatije i rezignacije ne reaguje adekvatno. čini se kao da je atentat na Zorana đinđića uspeo i u delu Zoranove simboličke vrednosti: taj pucanj danas deluje kao fatum nemogućnosti ispoljavanja kreativnih, preduzimljivih Ijudi na ovim prostorima, kao neminovnost da svako takav mora da bude zaustavljen – milom ili silom. Taj fatum je neprihvatljiv. Na kraju krajeva barem otpor dugujemo podnetoj žrtvi.

Znamo kako je povlačenje u sebe, razočaranje i apatija delovala svih ovih godina, a posebno u Novom Sadu i Vojvodini, i da se to ne bi ponovilo mora postojati konstantna budnost javnosti koje će snažno odgovoriti na pretnju fašizma bio on presvučen ili ne. DIZALICA obećava kulturu kontre.


U prilog pokretanju inicijative - DIZALICA

Istorijske činjenice: kako je devastirala kultura grada kulture

I

Grad je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka imao relativno izbalansiran odnos kulturnih institucija i/ili drugih prostora i potrebe stanovni š tva. Grad je tada imao oko 175.000 stanovnika i rast je bio daleko sporiji, a u gradu su aktivno delovala 7 bioskopa, Tribina Mladih, Omladinski klub Sonja Marinković, Klub 24, klub Bronx, Klub međunarodnog prijateljstva (Arap), Klub muzičke omladine, Studentski kulturni centar, Američka čitaonica , omladinski književni list Polja, magazin Uj Szimpozion).

Tribina Mladih je promenila ime i namenu i zvanično od tada nosi ime Kulturni Centar Novog Sada, a time i zvanično definisala odnos uređivacke politike kuće. Umeđuvremenu su prekinuli sa radom strani informativni centri, prestali su sa radom neki bioskopi (najstariji namenski bioskop ‘Zvezda' srušen je i na njegovom mestu je danas zgrada Apolo centra). Sa radom je prestao i Studentski kulturni centar, ugašen je studentski list ‘Index'.

Upravo ovaj period može da odslika ključno nerazumevanje uloge alternativne i kritičke kulture u koncepciji razvoja grada Novog Sada jer će od tog vremena život mladih i alternativne kulture funkcionisati uglavnom stihijski, bez plana i razvojne strategije, tj vodjen personalnim harizmatičnim energijama…. Sve do danas.

II

Druga polovina osamdesetih je obeležila posebne grupe koje su samoinicijativno organizovane uticale na formiranje nekih novih programskih prostora što je direktno reflektovalo želju i potrebu da se ponuda kulturne produkcije menja i proširi, i da se omoguće novi sadržaji s obzirom na rast grada, i sve značajniji rast univerziteta (tada grad je grad imao oko 190.000 stanovnika i skoro 25.000 studenata, novi prostori u gradu su bili pre svega galerija Nosorog, SKAM- studio za kreativno angazovanje mladih, Žuta kuća – centar za angažovanje mladih sa prvim psihološkim savetovalištem za mlade i edukativnim programima)

Ove inicijative pokrenute su i kao reakcija na rad zvaničnih institucija kulture i informisanja koje su već tada pokazivale amonizitet prema alternativnoj kulturi i polako su atrofirale aktivnosti gradskih institucija u odnosu na potrebe gradjana. Na primer u Sloveniji pa i urbanim centrima Hrvatske i u Beogradu se tadašnja alternativna kultura i umetnost spremno uključila u rad društveno-političkih organizacija aktivno učestvujući u demokratskim procesima i liberalizacijom društvenog života.

Rezultat tako olako odbačene alternativne kulture i mladih u svim sferama društvenog života može da se ilustruje kroz činjenicu da danas Grad nema respektabilnu galeriju, adekvatan koncertni prostor, nema časopis, radio stanicu koji bi se bavili kritičkom kulturom i društvom.

III

Devedesete su veoma specifične iz više razloga: raspad SFRJ, velike migracije stanovništva koje su se direktno odslikale i na strukturu i broj stanovnika u Novom Sadu. Potreba za kulturom je u tom kontekstu potpuno marginalizovana sprovođenjem političke projekcije realnosti, pre svega fokusiranim na egzistencijalni aspekt, pa su gradjani jedini izlaz imali ili u participaciji političkog života kroz rad u strankama, ili potpuna apscinencija od bilo kod društvenog života.

Rat je sa sobom razvio visok stepen nacionalističkog govora mržnje i to je na direktan način štetilo Gradu kao jednom od nosioca kulture suživota različitih naroda i vera na jednom prostoru. Ovaj period poznat je po mobilizacijama i medijskom oblikovanju javnosti da je rat neizbežan i neophodan, ali ta odluka nije razvijana kroz dijalog, a javno mnjenje je dobijalo projektovane oblike realnosti i mnogi se sa tim odlukama nisu slagali. Od tada pa sve do danas svedoci smo velikog talasa odliva mladih iz Novog Sada jer nisu pronašli motiv da ovde i ostanu, jer im Grad nije pružao mogućnosti i izbor za slobodan razvoj i širenje vidika, a njihova jedina mogućnost je bila da prate projektovanu političku krizu, sem izuzetaka koji su sve vreme pokušavali da joj se odupru. Mnogi sugradjani su napustili Novi Sad i kao rezultat za neslaganje promene karaktera sredine u kojoj su se rodili jer su grad doživljavali kao nešto široko, prostrano, slobodno , a pretvaralo se u ksenofobiju, mržnju, strah, kontrolu kretanja, nemaštinu …Sve to bitno je uticalo na psihološku krizu kulturnog identiteta i logičan korak je bio odlazak iz sredine u kojoj nisu videli rešenje.

U godinama krize bilo je teško ostvariti kontinuitet rada i razvoja institucija kulture zbog kraha ekonomije i uporedo urušavanje budžeta za kulturu koji je trebao da uspostavi njihove osnovne delatnosti. Mnoge institucije, muzeji, udruženja su gotovo ugasile svoju delatnost i svele ih na minimum koji tek ukazuje na njihovo formalno postojanje. Ta pozicija nevidljivosti dovela je do situacije u kojoj su se teško sprovodili bilo koji programski segmenti ili projekti, što je proizvelo utisak neprepoznatljivog programa delovanja - kulturne hibernacije. Neke su pak pokušale da na svom minimumu odgovore profesionalnim standardima i da time dostojno istaknu vrednosti svojih zbirki i legata.

Sa druge strane, nasuprot urušenom sistemu budžetskih institucija, dvedesete su obeležile i veliki broj samoorganizovanih grupa, udruženja, nevladinih organizacija koje su pokušavale da svojim aktivnostima ukažu na nove modele rada u okviru ‘novog tržišnog razmišljanja' na polju kulture. Treba objektivno sagledati i priznati da su neke male grupe i organizacije mnogo fleksibilnijeg organizacionog modela mnogo učinile da se kultura održi u životu tokom kriznih godina. To se najviše odnosi na institucije koje su radile na promociji savremenog izražavanja jer je takav vid gotovo zanemarljiv u postojećim muzejima.

Poseban problem predstavljaju javne ustanove kulture i mediji koji bi trebali biti javni servis. Negativna selekcija, nekompetentnost, prosečnost i provincijalizam provejavaju ustanovama kao što su Muzej Savremene Umetnosti, Kulturni Centar Novog Sada, ili medijskim mastodontima kao što su RTV Novi Sad. Decenijska izolacija je potpuno odvojila ove ustanove od svojih ciljnih grupa

Neophodnost akcije – Novi Sad, proleće 2004.

Paradoksalna je činjenica da Grad koji nosi ime esencijalno vezano za rast i razvoj novog sadržaja u svojoj strategiji razvoja možda najnerazvijeniji aspekt odražava upravo prema mladima, prema novim oblicima istaživanja i prema eksperimentu. Ta zapuštenost direktno utiče na okoštavanje nekih principa prošlosti, a da pri tom ne prikazuje pravo stanje stvari s obzirom na potencijal u Novom Sadu danas. činjenica je da u javnom sektoru od značaja za grad Novi Sad van partijske i stranačke podrške, ne postoji primer u kojem učestvuju nezavisne i stručne li č nosti (na primer mesta u upravnim odborima, rukovodećim mestima i savetodavnim telima).

Iz svih navedenih činjenica rodila se inicijativa da se osnuje DIZALICA koja bi uspostavila delovanje neformalne mre že koja ima ulogu objektivnog sagledavanja, kritičkog uočavanja, i afirmativnog delovanja na polju kulture Grada. Razni metodi će se koristiti u radu DIZALICE, od javnih reagovanja, javnih akcija, medijskog oglašavanja, kritike postojećih modela kulturne politike Grada. Svi ti modeli su zamišljeni kao jedan oblik otvorenog dijaloga sa javnim sektorom koji bi trebao da prepozna dobru nameru iza ovih akcija kako bi opšta klima kulture u Gradu napredovala.Tek u takvom interaktivnom odnosu može se govoriti o suštinskim potencijalima grada kao kulturnom, ekonomskom, privrednom i turističkom centru bitnom za region i Evropu.

DIZALICA se pokreće kao inicijativa koja treba da okupi potencijal Grada i da skrene pažnju na kompleksnu strukturu kulturne ponude u Gradu.



DZLC members:
Toba
Branka Parlić
Festival "Videomedeja"
Regionalna ženska inicijativa "Vojvođanka" 
Centar za savremene izvođačke umetnosti
Studentski kulturni centar Novi Sad
Teatar "Brod"
Centar za nove medije_kuda.org 
http://www.transeuropicnic.org/
Savez za alternativno stvaralaštvo Kulturanova
TV produkcija "urbaNS"
Centrum
Umetnicka grupa "Art Cirkus"
Centar za vizuelno obrazovanje lica oštecenog sluha "Pokret Oka"
Kino klub Novi Sad
Dizajnerska grupa "Kitchen & Good Wolf"
Asocijacija "Apsolutno"
Teatar “Craft”
Udruženje građana "Suburbium"

Branko Popović, Branislav Babić – Kebra, Zoran Pantelić, Dragan Matić, Relja Dražić, Jovan Milinov - Toba, Aleksandar Davić, Siniša Bokan, Branka Parlić, Slobodan Tišma, čeda Drča, Silvija Dražić, Vladimir Mitrović itd.
 -  -  -